Za razliku od Facebooka i Googlea, neke su američke kompanije zaključile kako im je jednostavnije onemogućiti uslugu europskim korisnicima nego se mučiti sa sprovođenjem GDPR-a.
Tek što je GDPR stupio na snagu, već su uložene prve tužbe protiv velikih IT kompanija zbog kršenja pravila privatnosti koj GDPR donosi.
Austrijski aktivist i osnivač neprofitne organizacije “None of Your Business”, Max Schrems, podnio je pritužbu protiv Googlea, Facebooka, Instagrama i WhatsAppa jer, kako tvrdi, svojim novim uslovima za korištenje njihovih usluga u stvari prisiljavaju korisnike da pristanu na otkrivanje privatnih podataka. Ako korisnici ne pristanu na nove uslove, usluge će im biti uskraćene.
Facebook je korisnicima u EU počeo slati upozorenja o novim pravilima te im davati mogućnost – prihvatite nove uslove korištenja ili prestanite koristiti Facebook.
Ovaj “uzmi ili ostavi” pristup krši prava korisnika, jer im GDPR daje mogućnost da slobodno odluče žele li odavati privatne podatke kompanijama ili ne, istaknuo je za Reuters, Schrems.
Smatra kako je takav pristup nezakonit te je, za razliku od brojnih Evropljana koji su bez razmišljanja kliknuli na opciju “pristajem”, odlučio nešto poduzeti po tom pitanju.
Posebno ga smeta što i Instagram i WhatsApp, kompanije koje su u sklopu Facebooka, takođe od korisnika traže bezrezervni pristanak na dijeljenje ličnih podataka, iako imaju potpuno drugačiji poslovni model od Facebooka.
No, na Schremsovom udaru nije se našao samo Facebook već i Google.
Zahvaljujući GDPR-u, sada možete obrisati ono što je Google zapamtio o vama
Novi pametni telefoni koji koriste operativni sistem Android takođe od korisnika traže široka ovlaštenja za prikupljanje podataka.
Možete pristati na njihove uslove ili imati nekoliko stotina eura vrijednu beskorisnu ciglu, ističe Schrems.
Ukoliko evropski regulatori utvrde da je Facebook zaista kršio prava korisnika, to bi tu američku društvenu mrežu moglo skupo stajati. GDPR predviđa kazne u visini do 4 posto globalnog prihoda, što bi u Facebookovom slučaju moglo iznositi i do 1,3 milijaradi evra.
Za razliku od Facebooka i Googlea, neke su američke kompanije zaključile kako im je jednostavnije onemogućiti uslugu evropskim korisnicima nego se mučiti sa sprovođenjem GDPR-a.
Tako su neke medijske kuće poput Los Angeles Timesa blokirane u EU, odnosno posjetioci iz EU ne mogu pristupiti tim stranicama.
Radi li se samo o privremenoj blokadi ili će se njihovim primjerom poslužiti i neke druge kompanije, još nije poznato.
No, očigledno je nekima jeftinije ignorisati GDPR (a onda i evropske korisnike), nego ojačati zaštitu privatnosti.
(zimo)
