Auto kamere postaju sve popularnije, ali deluje da većina dostupnih uređaja ne zadovoljava očekivanja kupaca koja su ih podstakla na nabavku. Svih devet uređaja koje je u saradnji sa ADAC-om testirao magazin posvećen informacionim tehnologijama i kompjuterskoj tehnici „c’t“, otkazale su u trenucima kada je to bilo najpotrebnije.
Prema rezultatima istrage, nijedan uređaj nije bio u stanju da prepozna kritičnu situaciju, kao što nije uspeo ni da obezbedi kvalitetne fotografije koje ilustruju saobraćajni udes. Povrh toga, kamere su ostale “slepe” da identifikuju moguće scenarije nezgode, prevashodno iz razloga što su, gotovo isključivo, orijentisane ka dešavanjima ispred vozila, zaključili su izvođači testa.
Sa aspekta upotrebljivosti snimaka koje načine kamere, tokom maja se dogodio slučaj koji ima izglede da utemelji buduću sudsku praksu. Naime, sud je kao validan prihvatio dokaz snimka nesreće, uprkos tome što se na taj način krše odredbe o tajnosti ličnih podataka. Razlog za ovakvu sudsku odluku se krije u činjenici da bi sud, u svakom slučaju, morao da pribavi sve lične podatke učesnika nezgode, pa je tako premisa o zaštiti ličnih podataka postala od sekundarnog značaja.
Međutim, snimak koji prikazuje nezgodu u kontinuitetu ostaje neprihvatljiv za sud, što i nema nekih većih implikacija, s obzirom na činjenicu da većina kamera ionako ne raspoznaje potencijalno opasne saobraćajne sekvence.
„Osnovna funkcija kamere, koja se odnosi na detekciju opasnih situacija, brzo uključenje kao posledicu naglog kočenja, na primer, isuviše puta nije realizovana tokom testa,“ naveli su stručnjaci koji su organizovali test. Relevantni snimci, povrh toga, ostali bi nezaštićeni.
Ne samo da su auto kamere zakazale tokom sprovođenja testova, već su se ispostavile i kao bezbedonosni rizik. Naime, držač kamere se najčešće diskonektovao sa vetrobranskog stakla, prilikom udarca, odnosno u kritičnom momentu, a u takvim okolnostima je mogao i da povredi nekog od putnika u vozilu.
(autorepublika)
